10 minuta zastoja je više od 10 minuta izgubljene proizvodnje

Mašina staje na 10 minuta. Izveštaj o zastojima prikazuje 10 minuta. Ali stvarni gubitak proizvodnje može da se nastavi i dugo pošto mašina ponovo krene.

Zamislite proizvodnu liniju projektovanu tako da izrađuje jedan komad na svakih 12 sekundi. Kritična mašina se neočekivano zaustavlja na 10 minuta. Iz ugla klasičnog održavanja, događaj je jednostavan: jedna mašina, jedan kvar, 10 minuta zastoja. Iz ugla upravljanja proizvodnjom, situacija može da bude sasvim drugačija. Naredna operacija može da ostane bez materijala, operateri mogu da budu prinuđeni da reorganizuju svoj rad, mašini može da bude potrebno dodatno vreme za stabilizaciju posle ponovnog pokretanja, a radni nalog može da se završi kasnije nego što je planirano. Deset minuta zastoja mašine tako može da postane 18 minuta poremećaja u proizvodnji, 85 komada manje i, u ilustrativnom primeru, 420 evra izgubljene proizvodne vrednosti.

Zašto zastoj mašine ne govori celu priču?

Zastoj meri koliko dugo je mašina bila zaustavljena. Upravljanje proizvodnjom meri šta se dogodilo zato što se ona zaustavila.

Ta razlika je važna. Klasično praćenje zastoja mašina beleži početak i kraj zaustavljanja i daje dragocene podatke za izračunavanje raspoloživosti i OEE (Overall Equipment Effectiveness, ukupna efektivnost opreme). Međutim, podatak da mašina nije bila raspoloživa 10 minuta ne govori automatski rukovodiocu proizvodnje koliko je proizvodnje zaista izgubljeno.

Stvarni uticaj zavisi od toga gde se mašina nalazi u procesu, šta se proizvodilo, koliko iznosi planirano vreme ciklusa, koliki su raspoloživi međuoperacijski baferi i šta se dogodilo neposredno posle ponovnog pokretanja.

Zastoj od 10 minuta na izolovanoj mašini može da stvori skoro tačno 10 minuta izgubljene proizvodnje. Isto takvo zaustavljanje na uskom grlu sinhronizovane proizvodne linije može da utiče na više operacija i da nastavi da utiče na učinak i pošto je prvobitni problem rešen.

Upravo zato OEE i upravljanje proizvodnjom postaju znatno vredniji kada su povezani.

Kako 10 minuta može da postane 18 minuta gubitka proizvodnje?

Proizvodnja se ne vraća uvek u normalu tačno u trenutku kada mašina ponovo krene.

Posmatrajmo ilustrativnu proizvodnu liniju na kojoj se mašina zaustavlja u 10.20 i ponovo pokreće u 10.30. Komandna tabla opreme ispravno beleži 10 minuta zastoja.

Međutim, tokom tih 10 minuta naredni proces troši preostali bafer i na kraju staje. Pošto prvobitna mašina ponovo krene, materijal mora ponovo da počne da teče kroz proces. Prvi ciklusi mogu da idu sporije, a više proizvoda može da zahteva dodatne kontrole kvaliteta.

Uobičajen učinak linije uspostavlja se tek u 10.38.

Događaj zato može da izgleda veoma različito, u zavisnosti od toga šta se meri:

Proizvodni događaj	Zabeležen uticaj
Zastoj mašine	10 minuta
Ukupan poremećaj proizvodnje	18 minuta
Izgubljena proizvodnja	85 komada
Pogođeni radni nalog	WO-2458
Ilustrativni uticaj na proizvodnu vrednost	420 evra

 

Mašina je bila zaustavljena 10 minuta.

Proizvodni proces je bio pogođen 18 minuta.

Upravo ta razlika je mesto na kojem upravljanje proizvodnjom dodaje kontekst pokazatelju OEE.

Šta nam OEE govori o tih 10 minuta?

OEE prepoznaje gubitak, a razumevanje razloga i posledice tog gubitka čini pokazatelj upotrebljivim za delovanje.

OEE objedinjuje raspoloživost, učinak i kvalitet. Neočekivano zaustavljanje mašine neposredno utiče na raspoloživost, ali njegove posledice mogu da utiču i na preostale dve komponente.

Otežano ponovno pokretanje može da smanji učinak jer linija u početku radi ispod očekivanog vremena ciklusa. Ako nestabilni uslovi posle ponovnog pokretanja proizvedu škart, pogođen je i kvalitet.

To znači da jedan relativno kratak događaj može da utiče na više dimenzija proizvodne efikasnosti.

Softversko rešenje za OEE može da pokaže da je OEE tokom smene opao, na primer, sa 86 % na 82 %. Kada je OEE povezan sa podacima upravljanja proizvodnjom, tim može da istraži koje su se mašine zaustavile, koji su radni nalozi bili aktivni, kako su se menjala vremena ciklusa i da li se oko istog događaja pojavio dodatni škart.

Umesto da samo vide da je OEE opao, proizvodni timovi mogu da razumeju zašto.

Zašto zastoj treba povezati sa radnim nalogom?

Isti zastoj od 10 minuta nema istu poslovnu vrednost za svaki proizvod i svaki radni nalog.

Ako se mašina zaustavi tokom proizvodnje standardnog proizvoda u velikoj seriji za koji postoji raspoloživa bafer zaliha, poslovna posledica može da bude relativno mala. Ako se potpuno ista mašina zaustavi tokom hitnog naloga kupca koji je blizu roka isporuke, uticaj može da bude znatno veći.

Zbog toga savremeni MES sistem treba da poveže događaje na mašinama sa proizvodnim kontekstom.

Proizvodni timovi treba da razumeju:

•      koji je radni nalog bio u toku;

•      koji se proizvod izrađivao;

•      koja je količina bila planirana, a koja stvarno proizvedena;

•      da li je događaj uticao na planirano vreme završetka;

•      koliko je proizvodnje izgubljeno tokom prekida i posle njega.

Ta veza između informacija o opremi i proizvodnih naloga pretvara sirove podatke sa mašina u korisne upravljačke informacije.

Mogu li kratka zaustavljanja da stvore veće gubitke od velikih kvarova?

Jedan dugotrajan kvar mašine lako se primećuje. Stotine kratkih prekida mogu tiho da potroše mnogo više proizvodnog vremena.

Kvar od pet sati odmah privlači pažnju. Petsto zaustavljanja koja traju 30 ili 40 sekundi možda neće.

Ipak, ako mikrozastoji koji se ponavljaju stvaraju samo 35 minuta dodatno izgubljene proizvodnje po smeni, pogon sa tri smene godišnje gubi više od 500 sati proizvodnog kapaciteta. Ovo je ilustrativan izračun, ali pokazuje zašto naizgled beznačajni prekidi zaslužuju pažnju.

Za inicijative vitke proizvodnje (Lean Manufacturing) i Kaizen, ova informacija je posebno dragocena. Kontinuirano unapređenje počiva na prepoznavanju gubitaka koji se ponavljaju, a ne samo na reagovanju na spektakularne kvarove.

Povezana pametna fabrika čini te gubitke merljivim.

Kako MES, MOM i ERP daju različite delove slike?

Za razumevanje stvarne cene zastoja potrebne su informacije i iz proizvodnog pogona i sa poslovnog nivoa.

Mašine i PLC uređaji daju radni status i alarme. MES i MOM (Manufacturing Operations Management, upravljanje proizvodnim operacijama) daju proizvodni kontekst, radne naloge, količine, OEE i sledljivost. ERP sistemi daju informacije višeg nivoa o nalozima, materijalima i poslovnim procesima.

TAP Smart Factory nije ERP rešenje. On dopunjuje ERP sisteme kao što su SAP i Microsoft Dynamics 365 Business Central (ranije Navision) i može da komunicira sa mašinama, PLC uređajima, senzorima, industrijskim kamerama, štampačima i drugom proizvodnom opremom.

To omogućava da sledljivost mašina i proizvodne informacije postanu deo istog toka podataka, umesto da ostanu izolovane u različitim sistemima.

Kako TAP Smart Factory povezuje OEE sa upravljanjem proizvodnjom?

TAP Smart Factory je modularni MES sistem za praćenje proizvodnje u realnom vremenu koji je razvio T3Soft.

Njegove mogućnosti upravljanja proizvodnjom povezuju radne naloge, proizvedene količine, status mašina, događaje zastoja i OEE unutar istog okruženja pametne proizvodnje. Umesto da OEE posmatraju kao izolovan procenat, proizvodni timovi mogu da povežu promene učinka sa stvarnim događajima u pogonu.

To donosi važnu promenu u načinu na koji se zastoj razume.

Zaustavljanje mašine više nije samo:

Mašina 4, zastoj: 10 minuta.

Ono postaje:

Mašina 4 zaustavljena je 10 minuta tokom izrade radnog naloga WO-2458. Događaj je doprineo poremećaju proizvodnje u trajanju od 18 minuta, smanjio očekivani učinak za 85 komada i uticao na OEE proizvodne linije.

To je razlika između merenja zastoja mašina i upravljanja proizvodnjom.

Zato što 10 minuta zastoja nije nužno 10 minuta izgubljene proizvodnje.

A poznavanje te razlike je mesto na kojem počinju bolje proizvodne odluke.